Nikad nije kasno da počnete sa zdravim životom

Koliko puta smo sebi rekli: „Počeću od ponedeljka.“ I onda dođe ponedeljak. Pa kažemo: „Ovaj ponedeljak mi je baš haotičan. Počeću sledećeg.“ Onda dođe sledeći. Pa praznici. Pa leto, pa godišnji odmor. Pa povratak na posao. Tako nekako prođu meseci, a ponekad i godine. Čekamo pravi trenutak da počnemo da živimo drugačije. Čekamo da imamo više vremena.Više novca, manje obaveza, bolju motivaciju. Bolju kondiciju i manje stresa. Čekamo da nam se život nekako sam od sebe raščisti, pa da onda napravimo prostora za sebe. Život uglavnom ne radi tako. Uvek će postojati nešto. Neki posao. Neka obaveza. Neko kome treba naša pomoć. Neki problem koji treba rešiti. Neki dan kada ćemo biti umorni. Ako čekamo da sve bude savršeno, vrlo je moguće da ćemo čekati veoma dugo. Zato možda pravo pitanje nije: „Kada ću konačno početi da živim zdravo?“ Već: „Šta mogu da uradim za sebe danas?“ Ne sutra. Ne od prvog u mesecu. Danas.

Zdrav život nije projekat koji mora da počne odjednom. Ponekad zdrav život zamišljamo kao veliki preokret. Od sutra ustajem u šest i vežbam svaki dan. Izbacujem šećer. Ne jedem ništa nezdravo. Pijem tri litre vode. Meditiram. Idem ranije na spavanje. Prestajem da pijem kafu. Kupujem samo organsku hranu. Naravno, sve to uspevamo otprilike četiri dana. Onda jednog jutra prespavamo trening. Pojedemo nešto što smo sebi zabranili. Legnemo kasno i kažemo: „Eto, opet nisam uspela.“ Možda problem nije u nama. Možda smo samo pokušali da promenimo ceo život preko noći.

Zdrav odnos prema sebi ne mora da počne velikom odlukom. Može početi čašom vode. Šetnjom od dvadeset minuta. Ranijim odlaskom u krevet. Obrokom koji ćemo pojesti za stolom, bez telefona. Petnaest minuta bez ekrana. Jednim istezanjem. Jednim dubokim udahom pre nego što odgovorimo na nešto što nas je iznerviralo. Može početi i odlukom da danas nećemo preskočiti ručak zato što „nemamo vremena“. Male stvari izgledaju beznačajno dok ih posmatramo pojedinačno. Samo, život se ne sastoji od velikih odluka. Sastoji se od onoga što ponavljamo.

Telo ne traži savršenstvo. To sam kroz godine rada naučila mnogo puta. Ljudi često dođu na masažu tek kada ih telo natera. Ne zato što nisu znali da bi trebalo ranije da se pozabave sobom. Znali su. Samo su uvek postojale važnije stvari. Posao, deca, partner, roditelji, računi, obaveze.
Tuđi problemi. I nekako se čovek u toj listi izgubi. A onda jednog dana telo kaže: „Sada sam ja na redu.“ Nekada kroz bol. Nekada kroz ukočenost. Nekada kroz umor. Nekada kroz osećaj da više ne možemo da funkcionišemo onako kako smo ranije mogli. Tada često kažemo: „Zašto nisam ranije počela?“ To pitanje nema mnogo koristi. Bolje je pitati: „Šta mogu da uradim sada?“ Jer prošlost ne možemo promeniti ali sledeći izbor možemo.

Nikada nije kasno. Volim ovu rečenicu ali ne zbog njenog motivacionog zvuka. Volim je zato što je istinita. Nije važno da li imate dvadeset, četrdeset, šezdeset ili sedamdeset godina. Nije važno koliko dugo ste imali loše navike. Nije važno koliko puta ste počinjali i odustajali. Nije važno što ste godinama govorili: „Ja nisam tip za vežbanje.“ „Ja ne mogu bez slatkiša.“ „Nikada nisam volela da kuvam.“ „Ja sam noćna osoba.“ „Meni je kasno da menjam život.“ Možda neke stvari neće biti iste kao kada ste imali dvadeset godina i ne treba da budu. Zdrav život nije vraćanje u prošlost. Nije pokušaj da ponovo budemo osoba koja smo bili pre deset ili dvadeset godina. To je prihvatanje osobe koja smo danas i pitanje: „Kako mogu da joj bude bolje?“

Ne moraš da smršaš da bi počeo da brineš o sebi. Ovo je još jedna stvar koju bih volela da promenimo. Zdrav život često odmah povezujemo sa kilogramima. Kao da je briga o sebi počela tek kada odlučimo da smršamo. A telo je mnogo više od broja na vagi. Možemo početi da se krećemo zato što želimo da budemo pokretljiviji. Možemo jesti bolje zato što želimo da imamo više energije. Možemo ranije leći zato što želimo da se ujutru probudimo odmorniji. Možemo provoditi vreme u prirodi zato što nam prija. Možemo naučiti da prepoznamo kada nam je dosta. Prestati da jedemo stojeći. Početi da sedimo dok jedemo. Sve to ima veze sa zdravim životom. Nije sve na vagi.

Možda ovo čita osoba koja već godinama govori: „Sad je kasno.“ Možda puši dvadeset godina. Možda se godinama nije bavila fizičkom aktivnošću. Hrani se neredovno. Ne spava dovoljno. Možda nikada nije naučila da odmori. Navikla je da svoje potrebe stavlja na poslednje mesto. I možda sada misli: „Šta ja uopšte mogu da promenim?“ Mnogo. Naravno ne sve odjednom. Ne treba vam novi život. Treba vam prvi drugačiji dan. To je ogromna razlika.

Počni od onoga što ti je najlakše. Ako nikada ne vežbate, nemojte sebi obećati da ćete od sutra trenirati šest puta nedeljno. Prošetajte. Ako pijete premalo vode, ne morate odmah praviti savršen plan hidratacije. Stavite čašu vode pored sebe. Ako jedete prebrzo, jedan obrok pojedite sporije. Ako provodite ceo dan na telefonu, ostavite ga u drugoj prostoriji dok jedete. Ako ne izlazite napolje, izađite na deset minuta. Ako nikada ne obraćate pažnju na svoje telo, danas ga samo pitajte: „Kako si?“ Sačekajte odgovor. Možda ćete prvi put shvatiti koliko dugo niste postavili to pitanje.

Zdrav žibot nije kazna i ne treba da izgleda kao kazna koju smo sebi odredili zato što smo prethodno „grešili“. Ne treba da bude: „Od sutra ništa ne smem.“ „Od sutra moram.“ „Od sutra nema uživanja.“ Takav pristup teško traje. Briga o sebi bi trebalo da bude nešto što postepeno počinje da nam prija. Hrana nije neprijatelj. Kretanje nije kazna. Odmor nije lenjost. Masaža nije luksuz ako je koristimo kao deo brige o telu. Boravak u prirodi nije gubljenje vremena. San nije nešto što treba da zaslužimo tek kada završimo sve obaveze. Možda je upravo tu najveća promena. Kada prestanemo da se prema sebi odnosimo kao prema projektu koji treba popraviti.

Ne moraš čekati da se razboliš. Ovo mi je posebno važno. Mnogo ljudi počne da brine o sebi tek kada se pojavi problem. Tek kada zaboli. Kada laboratorijski nalazi pokažu nešto što ih uplaši. Kada više ne mogu da se penju uz stepenice kao ranije. Kada im telo oduzme mogućnost da nastave istim tempom. A prevencija je mnogo tiša. Ne daje nam dramatičan trenutak u kojem kažemo: „Od danas sve menjam.“ Prevencija je dosadna u najboljem smislu te reči. To je svakodnevno. Voda, san, hrana, kretanje, odmor. Pregledi kada su potrebni. Vreme provedeno napolju. Dobar odnos prema sebi, granice. Ne mora ništa spektakularno da se dogodi. Upravo je to njena vrednost.

Sama sam shvatila da motivaciju ne treba da čekaš. Motivacija je promenljiva. Jednog dana je imamo. Drugog nemamo. Ako čekamo da nam se uvek vežba, neće se vežbati. Ako čekamo da nam se uvek kuva zdravo, naručićemo hranu. Ako čekamo da nam se uvek ide u šetnju, ostaćemo kod kuće. Nekada prvo uradimo nešto, pa tek onda dođe osećaj zadovoljstva. Ne moraš da budeš motivisan da bi napravio mali korak. Možeš samo da ga napraviš. Sutra

Ne moraš da budeš motivisan da bi napravio mali korak. Možeš samo da ga napraviš. Sutra ponovo. I prekosutra. Bez velikih obećanja.

Jednog dana ćete biti zahvalni današnjoj sebi. Ne znam kada će taj dan doći. Možda za godinu dana. Možda za deset. Znam da ono što danas uradimo za sebe ne nestaje. Svaka šetnja. Svaki dobar obrok. Svaka noć u kojoj smo izabrali san umesto još jednog sata pred ekranom. Svaki pregled koji nismo odlagali.bSvaki put kada smo rekli „ne mogu danas“ i dozvolili sebi odmor.
Svaki trenutak kada smo izabrali sebe bez osećaja krivice. Sve se to negde sabira. Ne kao savršen rezultat već kao odnos. Odnos koji imamo prema svom telu i svom životu.

Zato počnite danas. Ne čekajte ponedeljak. Ne čekajte prvi u mesecu. Ne čekajte da izgubite deset kilograma. Da vas nešto zaboli. Da imate više vremena. Možda nikada nećete imati savršene uslove ali imate danas. Danas ne mora da bude dan kada ćete promeniti ceo svoj život. Može biti dan kada ćete promeniti samo jednu stvar. Možda će vam se učiniti premalo ali nemojte potcenjivati male odluke koje se ponavljaju. One jednog dana postanu način života. Zato, kada sledeći put pomislite: „Počeću kada budem mogla,“ probajte da promenite samo jednu reč. Nemojte reći: „Kada budem mogla.“ Recite: „Danas mogu nešto malo.“ Jer zdrav život ne počinje onda kada konačno postanemo savršeni. Počinje onda kada odlučimo da više ne čekamo da bismo počeli da brinemo o sebi. A za to nikada nije kasno. Ni danas.