HFR METODA – Holistic Facial Restoration
Postoje trenuci u radu terapeuta kada shvatimo da ono što radimo više ne možemo da nazovemo samo tehnikom. Jer tehnika je način na koji nešto radimo, a metoda je mnogo više od toga. Metoda je način na koji posmatramo čoveka.
HFR Metoda – Holistic Facial Restoration, nastala je upravo iz potrebe da se lice ne posmatra samo kao površina koju treba oblikovati, zategnuti ili podmladiti, već kao živi deo čoveka koji je povezan sa celim telom, njegovim funkcijama, navikama, emocijama i načinom života.
Godine rada sa telom naučile su me jednoj jednostavnoj stvari: telo retko kada nešto radi bez razloga. Napetost se negde pojavi, pokret se negde izgubi, disanje se promeni, a držanje se prilagodi.
Telo pronađe način da nastavi dalje, a lice sve to često pokaže. Ponekad kroz umoran pogled, a nekad kroz težinu u donjoj trećini lica. Ponekad kroz promenu izraza, a nekad kroz ono što klijent kaže kada se pogleda u ogledalo: „Ne izgledam kao ja.“ Upravo ta rečenica mi je važna. Jer šta ako naš cilj nije da napravimo neko novo lice? Šta ako je naš posao da pomognemo čoveku da ponovo prepozna svoje?
Godinama se manuelni rad na licu uglavnom opisuje kroz reči kao što su lifting, oblikovanje, skulpturisanje i podmlađivanje. Te reči imaju svoje mesto. I one klijentu jasno govore šta može da očekuje. Ali terapeutu koji želi da razume dublji nivo rada one nisu dovoljne. Lifting je efekat. Oblikovanje je rezultat. Podmlađivanje je ono što klijent vidi. Ali ono što se događa u samom procesu mnogo je kompleksnije.
Lice je dinamična struktura. Ono se svakodnevno menja. Dok govorimo, smejemo se, žvaćemo, dišemo, spavamo, mislimo, reagujemo i izražavamo emocije. Na njemu se mogu videti tragovi godina, ali i tragovi načina na koji smo ih živeli. Zato HFR Metoda ne polazi od pitanja: „Kako da podignemo lice?“ Već od pitanja: „Šta je potrebno licu da bi ponovo pronašlo svoju prirodnu ravnotežu?“ To je suštinska razlika.
Kada promenimo način na koji posmatramo lice, menja se i način na koji mu prilazimo. Tada dodir više nije samo pokret koji treba ponoviti. On postaje način opažanja.
Jedna od osnovnih ideja HFR metode jeste da lice ne posmatramo odvojeno od ostatka tela. Terapeut koji radi samo ono što vidi na površini može da propusti ono što se nalazi ispod problema. Ne govorim ovde o traženju „krivca“ za svaku promenu na licu. Govorim o širini terapeutskog pogleda. Način na koji osoba drži telo, na koji diše, na koji koristi vilicu, kako spava spava, stres koji dugo nosi, napetost koju više ni ne primećuje. Sve to može postati deo njenog telesnog obrasca. A lice je njegov deo. Zato je za mene holistički pristup mnogo više od popularne reči.
Holistički znači imati sposobnost da vidimo širu sliku. Da ne posmatramo samo ono što želimo da promenimo, već da pokušamo da razumemo šta se u telu događa. Da ne tražimo uvek najkraći put do estetskog efekta, već da razumemo put koji do njega vodi.
Upravo zato HFR Metoda nije zamišljena kao protokol koji se mehanički ponavlja na svakom licu. Ona je sistem razmišljanja.
Kada govorimo o licu, često ga posmatramo estetski. Vidimo konture, oblik, simetriju, bore, opuštenost. Ali lice nije samo ono što vidimo. Postoji i ono što osećamo pod prstima. Postoje pokret i tonus. Postoji odnos između različitih struktura. Kao i način na koji se tkivo prilagođava. Zatim imamo ono što se događa kada osoba govori ili ćuti. Zato u HFR metodi povezujem tri stvari koje ne želim da razdvajam: strukturu, funkciju i izraz. Jer kada govorimo o licu, lepota nije samo pitanje oblika. Lice koje je funkcionalno, pokretno i rasterećeno često izgleda drugačije. Izraz se menja, pogled se otvara, pokret postaje slobodniji, a čovek se ne oseća samo lepše, već se često oseća više kao “on sam”. I upravo tu za mene počinje prava restauracija. Ne onda kada lice izgleda drugačije. Već onda kada ponovo izgleda prirodno.
Ovo je možda jedna od najvažnijih stvari koju želim da prenesem terapeutima. Mi nismo tu da namećemo jednu idealnu formu. Ne postoji jedno lice koje treba da bude cilj za sve. Naš posao nije da od svakog lica napravimo isto lice. Već da naučimo da vidimo, osetimo i prepoznamo. Da razumemo kada je tkivu potreban dublji pristup, a kada je potrebno usporiti. Kada je potrebno raditi precizno, a kada ostaviti da telo samo odgovori. To zahteva iskustvo, ali i prisutnost. Zahteva da terapeut ne radi samo rukama, već da radi i svojim znanjem, opažanjem i sposobnošću da bude u kontaktu sa onim što oseća pod prstima. Zato HFR Metoda nije niz pokreta koje treba memorisati. Jer pokret bez razumevanja lako postaje rutina. A rutina nije isto što i terapijski rad.
Za mene je dobar terapeut onaj koji ne žuri da uradi sledeći pokret. Onaj koji ume da zastane, oseti, promeni pritisak i prilagodi ritam. Da prepozna odgovor tela. Lice nije statično. I zato ni naš rad ne bi trebalo da bude statičan u svom razmišljanju. Postoje plan i struktura, kao i znanje. Ali postoji i sposobnost da se u svakom trenutku odgovori na ono što nam telo govori. U tome vidim jednu od najvećih vrednosti manuelnog rada. Naše ruke mogu da registruju ono što oko ne vidi. Mogu da prepoznaju promenu u kvalitetu tkiva, da osete otpor i da prate pokret. Mogu i da primete kada se nešto oslobađa. Ali da bismo to mogli, moramo prvo naučiti da slušamo rukama.
HFR Metoda je nastala iz dugogodišnjeg iskustva u radu sa telom i iz potrebe da se rad sa licem posmatra šire. Ona nije nastala da bi bila još jedna varijacija na temu face liftinga. Nastala je iz želje da se objedine znanje, iskustvo i osećaj za telo u jedan celovit pristup.
Za mene je to put od površine ka dubini. Od onoga što vidimo ka onome što osećamo. Od želje da promenimo lice ka razumevanju njegovog prirodnog izraza.
HFR Metoda ne govori terapeutu da postoji samo jedan pravilan način rada. Ona ga uči da razume principe koji stoje iza rada. Jer kada terapeut razume princip, on više nije zavisan od jednog protokola. Može da razmišlja i da se prilagođava. Može da razvija svoj osećaj. A upravo tu počinje profesionalni rast.
U vremenu u kojem se od lica često očekuje da izgleda mlađe, zategnutije i savršenije, HFR Metoda polazi iz drugačijeg mesta. Ne pokušava da izbriše život sa lica niti da napravi univerzalni ideal. Ne pokušava da zaustavi vreme. Jer lice nije nešto što treba pobediti. Ono je deo nas. I možda nije naš zadatak da se borimo protiv svake promene koju vreme donese. Možda je naš zadatak da pomognemo telu da kroz te promene prođe sa što više ravnoteže, funkcije i vitalnosti. Zato je za mene restauracija mnogo dublja od podmlađivanja. Restaurirati znači vratiti. Ne vratiti vreme, već vratiti ravnotežu, pokret, lakoću i prirodan izraz.
HFR Metoda je moj odgovor na pitanje kako danas želim da radim sa licem. To nije samo tretman. To je način razmišljanja. I poziv terapeutu da iza površine vidi čoveka. Da iza estetike prepozna funkciju. Da iza napetosti potraži priču. Da ne radi samo ono što je naučio, već da nauči da posmatra. Jer lice nije samo ono što drugi vide. Lice je način na koji smo prisutni u svetu. I zato verujem da dobar manuelni rad ne treba da promeni ono što čovek jeste. On treba da mu pomogne da se tome ponovo približi. HFR Metoda ne menja lice, ona mu pomaže da ponovo pronađe svoju prirodnu ravnotežu, pokret i izraz.
U tome vidim suštinu Holistic Facial Restoration pristupa.
All rights reserved: Ljiljana Šijan